четвртак, 12. мај 2011.

О приичешћивању код јеретика-Свети Јустин Ћелијски

Учење Православне Богочовечанске Цркве Христове кроз свете Апостоле, кроз свете Оце, кроз свете Саборе ο јеретицима јесте ово: јереси нису Црква, нити то могу бити. Зато у њих не може ни бити светих тајни; поготову свете Евхаристије, - те Тајне над тајнама. Јер света Евхаристија и јесте све и сва у Цркви: и сам Богочовек Господ Христос, и сама Црква као тело Његово, и уопште све Богочовеково.Intercommunio - општење са јеретицима у светим тајнама, нарочито у светој Евхаристији, - то је најбезочније издајство Господа Христа, издајство јудинско; и притом издајство васцеле Цркве Христове, Цркве Богочовекове, Цркве апостолске, Цркне светоотачке, Цркве светопредањске, Цркве Једине. Овде треба своју охристовљену свест и савест побожно зауставити на неколико светих чињеница, светих благовести, светих заповести.Пре свега треба се запитати: на каквој еклисиологији почива, на каквом се богословљу ο Цркви заснива такозвани „intercommunio”? Јер сво православно богословље Цркве ο Цркви Божјој почива и заснива се не на intercommunio него на Богочовечанској стварности communio, на Богочовечанској заједници, Богочовечанској κοινωνία (cp.1.Kop.1,9; 10,16-17; 2.Кор.13,13; Јев.2,14; 3,14; 1.Јн.1,3), док појам „inter-communio”, „међу-општење”, сам по ceби је противречан и потпуно бесмислен за православну еклисиологију.

 Друга чињеница, и то света чињеница Православне вере је ова: у православном учењу ο Цркви и светим тајнама једина и јединствена тајна јесте сама Црква - тело Богочовека Христа, те она и јесте једини извор и садржај свих Божанских тајни.Ван те свеобухватне Богочовечанске тајне Цркве, Светајне, нема и не може бити „тајни”, па према томе нити икаквог „међу-општења” (inter-communio) y тајнама. Отуда, само у Цркви - тој јединственој светајни Христовој - може бити речи ο тајнама. Јер Црква Православна, као тело Христово, и јесте извор и критеријум тајни, а никако не обратно. He могу се тајне издизати изнад Цркве и разматрати изван тела Цркве.Према томе, по православној еклисиологији, и сагласно целокупном православном Предању, Црква Православна не признаје изван себе никакве друге тајне, нити их разматра као тајне све док неко из јеретичке „цркве”, тј. псевдоцркве, не приступи Православној Цркви Христовој с покајањем. Све док пак неко остаје ван Цркве, несједињен с њом кроз покајање, дотле је он за Цркву јеретик и неминовно се налази ван црквеног спасоносног општења - κοινωνία = communio. Јер какав удео - μετοχ - има правда с безакоњем? Или, каква је заједница - κοινωνία - светлости с тамом (2. Кор.6,14).Првоврховни Апостол Богочовечанском свевласношћу наређује: Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се (Тит.3,10). Α ко се јеретика не48 Epistol. XII; P. gr. t. 91, col. 465C.само не клони, него му чак и самог Господа Христа даје у светој Евхаристији, - зар је у апостолској светој вери Богочовечанској? Штавише, љубимац Господа Христа, Апостол љубави наређује: Човека који не верује у оваплоћење Господа Христа, и не признаје еванђелску науку ο Њему као Богочовеку - не примајте у кућу (2 Јн.1,10).Правило 45. светих Апостола громогласно заповеда: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако ли пак допусти, као клирицима да што раде, нека се свргне”49. - Ова је заповест јасна и за комарачку савест. Зар не?Правило 64. светих Апостола наређује: „Клирик или световњак, који пође у синагогу јудеја или јеретика да се моли, нека буде свргнут и одлучен”. - И ово је јасно и за најпримитивнију свест. Зар не?Правило 46. светих Апостола: „Заповедамо да се свргне епископ, или презвитер који призна крштење или жртву јеретика. Јер: како се слаже Христос с велијаром? Или какав удео има верни с неверником?” - Очигледно и за oнe без очију: ова заповест императивно наређује - не признавати јеретицима никакве свете тајне и сматрати их за неважеће и безблагодатне.Богонадхнути гласноговорник апостолског и светоотачког саборног Предања Цркве Христове, свети Јован Дамаскин, благовести из срца свих светих Отаца, свих светих Апостола, свих светих црквених Сабора ову свету Богочовечанску истину: Хлеб Евхаристије (= светог Причешћа) није прост хлеб него сједињен са Божанством... Очишћујући се њиме, ми се сједињујемо са телом Господа и Духом Његовим, и постајемо тело Христово - σ μα Χριστο (= Црква)... Тајна Евхаристије назива се Причешћем μετάληψις, јер се њоме причешћујемо Божанства Исусова. Α назива се заједничарењем - κοινωνία -, и уистини она то јесте, јер преко ње ми ступамо у заједницу с Христом, и узимамо удела и у Његовом телу и у Божанству; с друге стране, преко ње ми ступамо у заједницу један са другим и сједињујемо се. И пошто се сви причешћујемо од једнога хлеба, то постајемо једно тело Христово и једна крв, и чланови један другоме, јер смо сутелесници Христови - σύσωμοι Χριστο . Стога се свом снагом чувајмо да не примамо причешће од јеретика - α ρετικ ν, нити да им дајемо. Јер Господ каже: He дајте светиње псима, нити мећите бисера свога пред свиње (Мт.7,6), да не постанете учесници њиховог зловерја - κακοδοξίας (= злоучења) и осуде. Јер ако заиста бива сједињење са Христом и једног са другим, онда се заиста добровољно сједињујемо и са свима онима који се заједно са нама причешћују. Α то сједињење збива се добровољно, не без наше сагласности. Јер сви смо једно тело, пошто се од једног тела причешћујемо, као што вели Апостол (1.Кор.10,17)50.Неустрашиви исповедник Богочовечанских истина православних објављује свима људима у свима световима: „Причешће од јеретика - отуђује од Бога и предаје ђаволу”51. У Евхаристији: „хлеб јеретички и није тело Христово”52. „Каква је разлика између светлости и таме, таква је и између православног Причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује; једно сједињује са Христом, друго - са ђаволом; једно оживљује душу, a друго - убија”53. „Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб”54.49 Ср. Правило 33. Лаодик. Сабора.50 De fide, IV, 13; P. gr. t. 94, col. 1149. 1152. 1153.51 Творен. Преп. Тедора Cmyдuma. том. 2. cmp. 332. - C. Петербург, 1908.52 Тамо, стр. 596.53 Тамо, cmp. 742.54 Тамо, cmp. 780.

Нема коментара:

Постави коментар